• SINAGOGA "ILONA VAJS"
    Illona Weiss Synagogue
  • MULTIMEDIJALNA SALA
    Conference room
  • JEVREJSKI KULTURNI CENTAR "ARIE LIVNE"
    Jewish Cultural Center "Arie Livne"
utorak, 29 mart 2016 18:34

NOBELOVAC I JA

Autor
ocijeni
(4 glasova)

U KULTURNOM CENTRU BANSKI DVOR ODRŽANA PREDSTAVA “NOBELOVAC I JA” POD POKROVITELJSTVOM JEVREJSKOG KULTURNOG CENTRA “ARIE LIVNE” I KONZULATA SRBIJE U BANJA LUCI

Pod pokroviteljstvom Jevrejskog kulturnog centra „Arie Livne“ i Konzulata Srbije u Kulturnom centru Banski dvor je održana predstava „Nobelovac i ja „ u kojoj glavne uloge tumače Jelisaveta Seka Sablić, Branko Vidaković Bane, a u režiji Stefana Sablića. Medju počasnim zvanicama su bili predsjednik Jevrejske opštine Banja Luka Arie Livne, konzul Srbije Vladimir Nikolić te brojne zvanice iz javnog, kulturnog života grada. Sat i po vremena je trajala ova čarolija, urnebesna komedija kako su je okarakterisali glumci, koju je publika nagradila višeminutnim i gromoglasnim aplauzom. Gospodin Arie Livne se u ime organizatora potom zahvalio glumcima, gostima, publici rekavši, da je Jevrejski kulturni centar „Arie Livne“ uvijek spreman da podrži kulturne dogadjaje koji su od značaja za grad, Republiku Srpsku, region.

URNEBESNA KOMEDIJA KOJA RUŠI STEREOTIPE
 

Nobelovac i jaPozorišna predstava „ Nobelovac i ja“ govori o oživljenoj, srednjoškolskoj ljubavi koja, kada se dogodi u zrelim godinama, može da ima veoma zanimljive i nadasve komične posljedice. Priča je izuzetna, nije tipčna, a što znači da odstupa od uobičajenih scenarija čija je tematika emocija izmedju dvije osobe. Kako rekoše kritičari, „toliko životna, moguća, ubjedljiva“. Evo, šta su nam o predstavi, pozorištu, glumačkom, privatnom životu rekli naša eminentna glumica, Jelisaveta Seka Sablić i prvak Narodnog pozorišta u Beogradu Branko Vidaković Bane.

Fakultet dramskih umjetnosti u Beogradu je diplomirala 1965.godine u klasi Mate Miloševića kao najbolji student i od tada do danas je aktivna glumica. Što znači preko pedeset godina predanog rada, brojne uloge po kojima je postala zaštitni znak domaćeg glumišta i brojne nagrade. Dovoljno je reći „Zlatna arena“ u Puli za ulogu u kultnom filmu „Maratonci trče počasni krug“ 1982.godine, „Velika Žanka“ za životno djelo 2008.godine, „Dobričin prsten“ za životno djelo 2010.godine, „Zlatni ćuran“ za životno djelo i da ne nabrajamo, jer je spisak podugačak. No, Jelisaveta Seka Sablić o nagradama ima sledeće mišljenje.
Jelisaveta Seka Sablic„Znate, ja sam neko ko je mnogo radio i ko i dalje radi. Ali, mislim da mi ne pripadaju tolike nagrade za film, jer ja jesam snimala, ali ne toliko filmove već više drame, humorističke serije. Ali, je i donekle pravično pošto sam i dalje aktivna. Imam nekoliko predstava u kojima trenutno igram. Evo, i u ovoj „Nobelovac i ja“ koju jako volim. Pa, ako ćemo gledati, onda sam zaslužila te nagrade, jer sam i dalje u akciji. Nisam posustala. A, glumca koji radi, dokle god je još živ i zdrav, treba, jel,da, pozdraviti“, prokomentarisala je u svom stilu Sablićeva.
O predstavi „Nobelovac i ja“ kaže da je postala i jedna od njenih omiljenih iako glumci nisu za favorizovanje odredjenih uloga, jer su, kako reče, u svaku od njih ugradili i ostavili dio sebe, pa se teško opredijeliti.
„ Ovo je predstava koja je radjena prema romanu američkog pisca M.Finemana. Nije vezana za Beograd, za naše prostore. Puno govori, ima poruku, bulevarskog je, da tako kažem, karaktera. Jedna urnebesna komedija koju će uskoro moći da vidi i publika u Americi, jer uskoro putujemo“.
Pojedini je nazivaju „kraljicom komedije“, ali glumica ne dijeli mišljenje javnosti i kritičara u cjelosti, da je komedija njeno glumačko opredjeljenje. I ne misli da joj pripada ekskluzivno pravo da sebe nazove jednom od najboljih komičarki.
„ Da vam kažem, ja sam lično mnogo jača u drami nego u komediji. Ali je komedija bila u potražnji zadnjih trideset godina, a drama je prognana sa malih ekrana i pozorišnih scena. Ja samo imala sreću da imam dar za tu vrstu glumačkog izražavanja, pa sam se uklopila u to vreme i tako je došlo do te popularnosti i prepoznatljivosti. No, imate amaterska pozorišta čiji članovi tako dobro izvode komične predstave da nemate pojma kako znaju da zasmeju. Ja u njoj dobro plivam, što bi se reklo, ali bez drame nema pravog glumačkog angažmana. Ona je ta gde glumac daje i više od svojih mogućnosti, ona nudi lepotu, a da ne pričam o tragediji. No, to su već izumrli žanrovi. Imate glumaca koji su se isključivo fokusirali na tragediju, pa se dogodilo da su vremenom nestali iz profesije.“
Kaže da je njen privatni život nezanimljiv, nimalo glamurozan iako fanovi vole da prate ne samo glumački već i privatni život omiljenih glumaca.
„ Znate, scena je odvojiva od mog privatnog života koji je nezanimljiv, da tako kažem , sindikalan. Svako od nas ima svoju publiku i ona bi da upozna i nešto što se krije iza pozorišnih zavesa, malih ekrana. Ali, tu, bar što se mene tiče, nema ničeg pompeznog. Jer, scena je ta koja je glumački rendgen. Kroz naš nastup na sceni se sve može da vidi. Naša ličnost, naše mane, vrline. Iako glumimo neku drugu ličnost. Scena sve otkriva, a scena mi je pomogla i da shvatim mnoge stvari u životu. Privatno, ja sam zadovoljna i ponosna na moju porodicu. Toliko o mom privatnom životu“ stav je Sablićkin koja se slatko nasmijala na pomen riječi „glamur“.
„ Ma, kakav glamur, crveni tepisi i slično. Pogledajte samo šta sve nosim sa sobom. Te kofere koje vučem sama, rekvizite. Nema tu nikoga da to čini umesto mene.“
Glumački posao je za publiku čarolija. No, on je kao i svaki drugi stresan. Nekada toliko, da glumac poželi da odustane. I Jeisaveta Seka Sablić je imala u glumačkoj karijeri trenutke suočavanja sa pitanjem ,„ biti ili ne biti“.
„ Da, kada sam bila mladja imala sam te momente. Krize. Pitala sebe, da li sam dorasla poslu za koji sam se opredelila. Pa, sam se tešila, da će se ako zakažem naći nešto drugo da se radi. Sva je sreća da sam se u tim godinama promišljanja i dilema odmakla od teatara koji me povredio. I kada sam to prevazišla moj profesionalni angažman je krenuo uzlaznom putanjom. Znate, nije se dobro grupisati u glumi. Mislim da razumete šta hoću reći. Postojala je skupina glumaca u to vrijeme kao što su bili Olivera Marković, Rade Marković, Miodrag Petrović Čkalja i još njih koji su činili tu grupu. I koja je sjajno funkcionisala. Ali, kasnije su se stvari promenile. Ja sam se udaljila i počela samostalno da delujem. Potpuno sam sama, nisam vezana ni za jedno pozorište, ali u nekoliko njih imam predstave. I to je jako dobro.“
Podsjetimo, glumica je već bila gost Jevrejskog kulturnog centra „Arie Livne“, a poznato da je da je aktivna i u beogradskoj jevrejskoj opštini.
„ Moja majka je Jevrejka i ja sam srećna osoba što imam taj rezervni identitet. Nije slučajno što se kod Jevreja poreklo računa po majci. I to nije zato što su tako odlučili Jevreji već zato što majka daje život, pečat, usmerenje. Majka je ta koja će da nas obeleži za celi život. Jer, njena je uloga kompleksna. Bila sam jedno vreme aktivna u beogradskoj jevrejskoj opštini, članica u nekim telima, upravnim odborima, a sada to više nisam. Zapravo, ja uvek odgovorim na poziv iz opštine, odazovem se humanitarnim akcijama. I predstavu „Nobelovac i ja“ smo izveli u opštini, u otežanim uslovima, jer tamo nema scene.“

Branko Bane VidakovicPrvak Narodnog pozorišta u Beogradu Branko Vidaković Bane je diplomirao na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu 1983.godine, u klasi profesora Predraga Bajčetića. Do sada je snimio preko pedeset filmova. Filmska ostvarenja kao što su „ Savamala“, „ I to će proći“, „Balkanaska pravila“, „ Još ovaj put“, „ Mi nismo andjeli“, „Flešbek“, „Sedam i po“ su dio velikog filmskog opusa. Pamtimo ga po ulogama u televizijskim serijama, „ „ Kamiondzije 2“, „Dome slatki dome“, „ Sivi dom“, „Otvorena vrata“, „Gore dole“ i druge. Pozorište za njega ima posebnu težinu, jer, kako reče, glumac se na sceni daje svim svojim bićem i to nije nimalo lako.

Biti prvak Narodnog pozorišta u Beogradu je privilegija za svakog glumca. No, Bane, je spontan, komičan, buntovnik te su i njegovi stavovi, promišljanja o glumi, glumištu u skladu sa njegovim duhom.
„ Prvak sam i to je svakako jedan uspeh za mene. Za glumca uopše. Posebno kada se ima u vidu renomirana kulturna ustanova kakvo je Narodno pozorište. No, ja glumim preko trideset godina. Glumio sam i dok sam bio student i moram da konstatujem, da je naša profesija ušla u jednu malo tužnu priču. Ja sam uvek slovio za nekog ko nema dlake na jeziku. A, šta sad da radim!? Naime, ja sam za onu varijantu razmišljanja, da nas ima dovoljno malo, toliko da smo samo složni mogli bi okrenuti situaciju u svoju korist. Mislim na status glumca danas. Materijalni. U svakom pogledu“.
Svoje stavove o stanju u glumi ne smatra pesimističnim već realističnim. A, i kritike koje se mogu čuti na njegov račun, a tiču se glume u humorističkoj seriji „ Kursadžije“, jer to prema mišljenju pojedinih nisu angažmani za nekoga ko slovi za prvaka glumišta, ima svoje mišljenje.
„ Znate, kada mi plata bude tri hiljade maraka u matičnoj kući onda ću prestati da glumim u tim, kako rekoše, prozaičnim, površnim, nekim serijama koje nemaju umjetničku veličinu. Tako vam stvari stoje sa mnom“, duhovot je Vidaković. Kaže, da, i kada je glumac dobro nagradjen, kada nema problema sa plaćanjem računa je na sceni pod pritiskom.
„ Vi se dajete publici toliko da to zna da bude strašno. Ponekad se pitam, šta to tera, nas, glumce da uprkos svim sa čim se suočavamo nekako izadjemo na scenu, uspevamo da amortizujemo probleme. No, moram reći, da je gluma bila i ostaće moja terapija, a isto mislim i na publiku. Da i ona ima takav osećaj. To uzajamno davanje i uzimanje čini ovu profesiju posebnom. Mene je gluma učinila boljim i plemenitijim čovekom. Gluma zahteva da svoje mane iskoristiš da prerastu u vrline. Taj proces te pretvara u iskrenijeg i otvorenijeg čoveka. Ljudi se iz raznih razloga bave glumom, ali jedino što vam ona pruža jeste -muka. Nije znate baš prijatno svako veče svoju utrobu pokazivati drugima. Ali, za razliku od onih koji sede u mraku i možda kriju mane, glumac je onaj koji otvoreno govori o svojim nedostacima i vrlinama. Ljudi potroše ceo život, a kada dodju do kraja shvate da su možda trebali da „idu ka unutra“. Glumcu se to ne može da desi, jer je prinudjen da se bavi sobom na najneposredniji način“, Vidakovićevo je poimanje glume.
Nije mogao, a da se ne osvrne sa nešto više analize u vezi angažmana u serijama „Gore –dole“ gdje je glumio lik Stoleta i „Kursadzijama“ i uloge Janeza.
„ Šta je tu čudno da glumim u „Kursadzijama“ kako bih malo osvežio budzet. Čaršija je ovde mala ma kako izgledao grad veliki. A, pošto je bara mala, a mnogo krokodila onda je nekima zasmetalo što su „Kursadzije“ uspele da naprave posao, organizuju turneje i u Australiji. Ja ne vidim tu ništa sporno niti nečasno. Mi, glumci, se bavimo svojim poslom i ništa više. Baveći se jednom laganom formom dotakli smo našu realnost. A, i jedini smo koji se zezamo na temu vlasti, političara, a da se oni čak i ne bune. Drago mi je što smo uspeli da sve te kritike prevazidjemo i opstanemo.“
Mnogo je filmova u kojima je ostvario zapažene uloge, serija. Jedna od njih je svakako „Sivi dom“ za koju Vidaković kaže, da je snimljena u sklopu Dečijeg programa Radio televizije Beograd uprkos činjenici što je slovila za „kontroverznu“. Nimalo dječiju. Aludira na negdašnju posvećenost snimanju filmova, tv serija u čemu je bila velika podrška države.
„ Vezan sam i za pozorište i za film. Ne mogu da se opredelim. Znate, nema bioskopa. Nestaju. Recimo, u Novom Sadu i Nišu više ne postoji bioskop. Do devedesetih sam snimao tri do četiri filma godišnje. Odigrao oko tridesetak uloga. A, od tada svega sedam. Onda je nastupio period kada uopšte nisam snimao, a sada po jedan film godišnje. Ne , ne volim da kukam i mrzim kad glumci plaču nad svojom sudbinom. No, ne mogu da ne kažem, da je država prepustila stihiji jedan važan segment, jedan medju važnijim, a to je kultura. A, ja opet ne znam ništa drugo da radim osim da glumim. Možda muzikom, jer taj talenat nisam dovoljno iskoristio, a njome sam se bavio do srednje škole.“

 

  • 123bb91d8af68e5c3c61705fcb3905aae9158b9ac69f7ab1da28f34636d6ef0e
  • 1b55cc8d4dfb3c68db494cc46ff6d9642c9625b06b6559dd9f71059ec906dcdb
  • 1c3cf328472d525a334eb631251995075c08dab4ff3317801396d7bbb0234635
  • 20ee2dad670db9f39cf384e33fc127fe3fb3d4681db4a4d2ae610614d0f139b6
  • 3e5484d8ada41bd06dd00e9004d87289b74362e082d93ee4cd88b471d1cf2be8
  • 5249deb762e601fd43a9ac171ad72faf1cbe9beb6618bec93d24dfbc07a598a9
  • 5336363ad5fef70ddeaac7db64cf9d200b7be3c0c9fb240bf4e73d0702ca69d1
  • 694b4e2616d075d44375f2238bc5af06374d1cd84413fc1c6efa09c670b4afdc
  • 7a5ab40b1bf7be311ba87413ded76705183025ecaf2a23f842a31ac020d8f0a0
  • 8293f90fe62a0ec98261c04b4198278ec99d8f99bcbbad4473869290afc88ed6
  • 90f6cb181abe06e1d7c1efa88712c522072831147230f6dcf17479d7c51ea609
  • ad7ec1acf433602eac163024d510535c09b3995fea2c3c315f74296955be007d
  • b74b36f7c42e464458234a70ec19a2e2b13c924f3a7a21359f869411229f4fb1
  • ce1d879b5c534a10e7b8a7f60914173c82be0edc4f48bff0aab5edd380764098
  • d636d30f81475fd6940f57e73e8f53daa45002d3d84611dd5f1bb2d2009be7e4
  • db1148061fb3637559269824e311b624f79a85c2241e86775fa477ca759db845
  • e3cdf26cf82017025ca7922445f63c81bbaa96ee256557e08de855ac983a4502
  • e9bd4301dca493104df155f6c8514cfbe5671c2608d5203d76f212f5aa9d6b5d
  • f1b4c34d1555a0b02f12ed1c7949de7a8a364d1745649f638c813f59e7606e31
pogledano 24431 puta Zadnji put promjenjen utorak, 29 mart 2016 19:27